Kako se vodi knjigovodstvo u prodavnici brze hrane

Da li neko moze detaljno da objasni kakav je postupak knjigovodstva za fast food objekte, i sta sve treba da se uradi  od trenutka kupovine namirnica(salama, meso,sir...) da bi one mogle da se prodaju kao sendvici,hamburgeri i sta vec.Citala sam o tome da prvo treba napraviti nabavnu kalkulaciju pa tek onda prodajnu, pa molim ako neko zna kako to izgleda , i kako se to radi da mi objasni postupak radnji koje treba uraditi od trenutka nabavke namirnica do prodaje gotovih proizvoda, unapred zahvalna i nadam se da ce taj koji odgovori razumeti sta me interesuje.Hvala.

Odgovori:

Knjizi se ulazna faktura, pravi se proizvod, knjizi se kroz PK1 knjigu i to,ako se ne varam ovako:

u kolonu 1 – redni broj poslovne promene od početka godine, odnosno od početka obavljanja delatnosti, ako je taj početak u tekućoj godini; ovaj redni broj upisuje se u gornjem desnom uglu knjigovodstvene isprave na osnovu koje je knjižena poslovna promena;
u kolonu 2 – datum knjiženja poslovne promene u poslovnoj knjizi;
u kolonu 3 – opis knjiženja poslovne promene, naziv, broj i datum knjigovodstvene isprave (pomoćna evidencija  : račun, izveštaj banke o prometu na tekućem računu preduzetnika, fiskalni isečak, obračun amortizacije, popisna lista o promeni cena i dr.) na osnovu koje je knjižena poslovna promena;
u kol. 4, 5 i 6 – prihod od prometa dobara i usluga, i to:
(1) preduzetnici – obveznici PDV koji obavljaju delatnost prometa dobara u maloprodaji, i u komisionima, na osnovu podataka (fiskalni isečak, račun i dr.) o prometu dobara, unose iznos oporezivog prometa sa obračunatim PDV, s tim što u kolonu 4a unose iznos oporezivog prometa sa obračunatim PDV za izvršen promet po opštoj stopi, a u kolonu 4b unose iznos oporezivog prometa sa obračunatim PDV za izvršen promet po posebnoj stopi; preduzetnici – obveznici PDV koji obavljaju promet dobara na veliko i proizvođači dobara koji svoje proizvode prodaju sa skladišta unose podatke razvrstane po stopama u kol. 4a i 4b sa obračunatim PDV, s tim što razvrstavanje vrše na osnovu podataka iz faktura, odnosno drugih isprava o prodaji dobara;
(2) preduzetnici koji nisu obveznici PDV unose podatke o prometu dobara u kolonu 5;

(3) preduzetnici – obveznici PDV koji obavljaju promet usluga i ugostiteljske radnje koje pružaju usluge konzumacije jela i pića na licu mesta u kolonu 6a unose vrednost izvršenih usluga na osnovu podataka iz fiskalnog isečka i fakture o izvršenim uslugama sa obračunatim i iskazanim PDV, a preduzetnici koji nisu obveznici PDV podatke o izvršenim uslugama unose u kolonu 6b; preduzetnici – obveznici PDV, u svakom obračunskom periodu (jednomesečno, tromesečno), u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost, svode prihode od delatnosti na iznos oporezivog prometa bez PDV, primenom preračunate stope (opšte i posebne) na ukupan promet iskazan u tom periodu i za dobijen iznos vrše knjiženje sa znakom „storno“ – zaokruženjem iznosa i oduzimanjem od zbira iznosa u kolonama gde je izvršeno knjiženje (kol. 4a, 4b i 6a);
5) u kolonu 7 – ostali prihodi prema vrstama prihoda u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo i revizija i podzakonskim propisima kojim se uređuje kontni okvir i sadržina prihoda u kontnom okviru za preduzeća, zadruge i preduzetnike (grupe računa 63. – 69);
6) u kolonu 8. zbir prihoda iz kol. 4-7;
7) u kol. 9-11 koje popunjavaju preduzetnici – obveznici PDV, unose se podaci koji odgovaraju podacima iz evidencije PDV, i to:
(1) u kolonu 9 – iznos obračunatog PDV za isporučena dobra i usluge;
(2) u kolonu 10 – iznos prethodnog poreza iskazanog u fakturama za isporučena dobra i usluge;
(3) u kolonu 11 – podatak o iznosu uplaćenog PDV; ovaj podatak se unosi na osnovu naloga o izvršenoj uplati po podnetoj prijavi u skladu sa propisima koji uređuju PDV, za poreski period; ako je u poreskom periodu iskazan iznos prethodnog poreza veći od iznosa obračunatog poreza za isporučena dobra i usluge, u ovu kolonu unosi se iznos iz naloga za koji je izvršen povraćaj, s tim što se taj iznos knjiži crvenim stornom (-);

kolona 12 : nabavna vrednost

u kolonu 13, preduzetnici – obveznici PDV unose vrednost sopstvenih proizvoda bez PDV (osim ugostitelja), ako se ovi proizvodi prodaju krajnjim potrošačima,ugostiteljske radnje unose vrednost jela i pića po prodajnim cenama sa ukalkulisanim PDV za usluge konzumiranja jela i pića na licu mesta (iznos kolone 13 iz evidencije DPU); preduzetnici koji nisu obveznici PDV u kolonu 13 unose vrednost sopstvenih proizvoda bez PDV;

u kolonu 14, preduzetnici koji obavljaju trgovinsku i ugostiteljsku delatnost, nezavisno od toga da li su obveznici PDV, unose iznos razlike u ceni kolona 8 iz evidencije KL; prilikom vršenja nivelacije cena robe unosi se i iznos povećanja ili smanjenja prodajne cene robe na osnovu popisne liste, a u slučaju smanjenja cena, iznos tog smanjenja označava se znakom „storno“ – zaokruživanjem iznosa i oduzima se od zbira iznosa u kolonama gde je knjižen,

u kolonu 15, preduzetnici – obveznici PDV koji obavljaju trgovinsku delatnost na malo, vrše komisionu prodaju ili sopstveno proizvedene proizvode stavljaju u promet krajnjim potrošačima, unose iznos obračunatog PDV iz kolone 11 evidencije KL ili iznos PDV, koji se dobija množenjem prodajne vrednosti

u kolonu 16 – zbir iznosa iz kol. 12, 14 i 15 ili zbir iznosa iz kol. 13 i 15; preduzetnici koji obavljaju ugostiteljsku delatnost u ovu kolonu prenose iznos iz kolone 13, a preduzetnici koji obavljaju zanatske i druge delatnosti i sopstvene proizvode prodaju krajnjim potrošačima na malo u ovu kolonu unose zbir prodajne vrednosti proizvoda iz kolone 13 i iznos obračunatog PDV iz kolone 15;

u kol. 17-19 – rashodi u skladu sa zakonom i podzakonskim propisima kojim se uređuje kontni okvir i sadržina računa u kontnom okviru za preduzeća, zadruge i preduzetnike, prema vrstama rashoda na način kako se iskazuju po grupama računa navedenim u tim kolonama; preduzetnici – obveznici PDV u ove kolone unose neto vrednost iz fakture dobavljača bez iskazanog PDV a iskazani PDV unose u kolonu 10 – prethodni PDV, a preduzetnici koji nisu obveznici PDV unose vrednost iz fakture dobavljača sa uključenim PDV;
u kolonu 20 – ukupni rashodi, kao zbir iznosa iz kol. 12, 17, 18 i 19;
u kolonu 21 – podaci o prometu na računu preduzetnika prema izvodu o promenama i stanju na računu kod banke

.............................

Ulazna tj nabavna kalkulacija se radi odvojeno od prodajne, tj. barem sam ja radio u takvom programu kada su u pitanju ugostitelji, mozda postoji jos neki nacin.
Znaci uradi se samo ulaz po nabavnim cenama, zatim se urade normativi - koliko cega ide u koji proizvod, a zatim se na osnovu toga radi kalkulacija MP cene.
Mozda bi to moglo nekako da se uradi i objedinjeno, ali sam ga ja radio ovako.
Pozz.

........................

I mene je uvek zanimalo kako je moguće po ps-u voditi ugostiteljstvo.Prava stvar je kako reče Domaćin i u pravu je ulaz po nabavnim cenama sa zavisnim troškovima nabavke i Prodajna kalkulacija po vrstama gotove hrane koja se prodaje-izlaz po normativu utroška,e tu je caka! .Ja uvek pravim paralelu i sa dvojnim knjigovodstvom i tu po meni postoje dve varijanate:
-ulazna kalkulacija za materijal,prodajna kalkulacija po normativu utroška.Prodajna kalkulacija je u osnovi ređe promenljiva kategorija,izuzev u slučaju promena prodajnih cena.Lično mislim da je neki imaju a neki ne.Većina ima Cenovnik,to je u praksi češće kod onih sa manjim prometom.Međutim moram da dodam da su osim Cenovnika i ostalog ,normativi utroška hrane obavezni i sankcionisani po Zakonu o turizmu.U ovom slučaju  razduženje se vrši po popisu ,a obzirom da se u prostom knjigovodstvu ne vodi "pod obavezno" materijalno ostaje problem vrednovanja zaliha,naročito u  skladu priznavanja po poreskim propisima i priznavanja rashoda -troškova materijala.Ovo je inače isti slučaj i sa dvojnim knjigovodstvom,sa razlikom da se materijal vodi ,najčešće po prosečnim cenama tj i po poreskim propisima.To znači periodično ili na kraju godine imamo popis materijala i ukupan ulaz i razlika je rashod.Mislim da je u praksi ovo najčešće prisutno.I nema inventarskih razlika,bar ja ne znam kojim čudom bi se u uslovima ovakvog načina evidentiranja javile.Otpis i rashod može.Ovo sigurno više odgovara onima koji baš i ne žele da se isprati realnost normativa i otežava posao kontroli u tom pravcu.
-drugi slučaj ,to je ono pravo,teže i zahteva vođenje analitičke evidencije materijala. To u stvari znači da se po normativu utroška materija  vrši razduženje zaliha osnovnog i pomoćnog materijala po svakoj prodaji određene vrste gotovog proizvoda.Tada dolazimo do potrebne količine zaliha koju bi trebali da imamo i zalihe koje imamo po popisu i tada se analizom vrste i karaktera inventarskih razlika one i utvrđuju.To uglavnom imaju i preduzetnici i pravna lica koja imaju interes i želju da to isprate i za to mora postojati odgovarajuća informatička podrška,najbolje direktna veza sa ukucavanjem u fiskalnu kasu odgovarajuće šifre i količine  prodate hrane.Sve ovo se i odnosi uglavnom na hranu.Što se tiče dvojnog knjigovodstva ,tu postoji tumačenje da se zbog kratkog obrta i nepostojanja zaliha nedovršene proizvodnje ,što je uglavnom slučaj ,ne mora voditi pogonsko knjigovodstvo.Zalihe nedovršenje proizvodnje se  vode u onom slučajevima kada se obavlja sopstvena proizvodnja napr.ajvara,turšije,sušenje,dimljenje mesa itd...
Ovoliko za sada.Volela bih da čujem i mišljenje drugih po ovom pitanju.

..........................

Po mom skromnom misljenju, ako se dobro napravi program, onda ugostiteljstvo i nije tako tesko voditi. Preduslov je da se korektno unesu normativi, to jest sta od materijala (robe) ulazi u gotov proizvod. Onda je potrebnio raditi ulaz materijala (kalkulaciju), a knjizenje paragon bloka, to jest izdatog racuna moze odmah na bazi normativa da razduzi materijale i da zaduzi gotov proizvod. To je u prostom slucaju, na primer picerija, i nema zaliha gotovih proizvoda. Naravno u normative bi se stavljali samo "krupniji" materijali, tipa brasno, sir sunka, a biber, so, i "sitnice" bi odmah isli na troskove.  Kad kazem gotov proizvod tu mislim i na spricer koji se pravi od kisele i vina, znaci i na odredjene vrste pitja. Pozdrav

Izvor: URRGB facebook forum