Poreski tretman izdataka za donatorstvo i sponzorstvo, u smislu priznavanja troškova, po tom osnovu, za svrhe obračuna poreza na dobit - uređen je odredbama člana 15 Zakona o porezu na dobit pravnih lica ("Sl. glasnik RS", br. 25/2001, 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 43/2003, 84/2004, 18/2010 i 101/2011 - dalje: Zakon).
Član 15 Zakona o porezu na dobit pravnih lica glasi:
"Izdaci za zdravstvene, obrazovne, naučne, humanitarne, verske, zaštitu čovekove sredine i sportske namene, priznaju se kao rashod u iznosu najviše do 5,0 % od ukupnog prihoda.
Izdaci iz stava 1, ovog člana, priznaju se kao rashod, samo ako su izvršeni licima registrovanim za te namene u skladu sa posebnim propisima, koja navedena davanja isključivo koriste za obavljanje delatnosti iz stava 1. ovog člana.
Priznavanje troškova po osnovu donatorstva
Ukoliko se na kraju poslovne godine utvrdi da su izdaci za npr. zdravstvene namene, zajedno sa ostalim navedenim vrstama izdataka, veći od 5,0 % od ukupnog prihoda, razlika se ne priznaje kao rashod u poreskom bilansu, pa se za taj iznos uvećava oporeziva dobit.
Za davanje donacije, nije neophodan ugovor o donaciji, u pisanoj formi.
Međutim, donator treba odgovarajućom dokumentacijom da dokaže nastale izdatke i da postojeću prateću dokumentaciju (npr. zahtev za davanje donacije, potvrda primaoca donacije o iznosu, vremenu primanja i nameni dobijene donacije i sl.) podnese nadležnom poreskom organu uz poresku prijavu.
Ukoliko se, međutim, radi o bespovratnom bezuslovnom davanju sredstava (donaciji) npr. saradniku za svrhu stručnog obrazovanja, koji nije zaposlen u privrednom društvu, ovi izdaci ne mogu se smatrati rashodima iz člana 15. stav 1. (za obrazovne, naučne i druge navedene namene), koji se priznaju u poreskom bilansu.
Ukoliko je donacija npr. data na osnovu ugovora o saradnji, neophodno je da su takvi rashodi nastali direktno za svrhu obavljanja poslovne delatnosti, odnosno da je ta vrsta rashoda neophodna za obavljanje delatnosti da bi se mogla priznati za svrhe oporezivanja porezom na dobit.
U slučaju kada je donacija izvršena u dobrima ili uslugama, a ne u novcu, kao rashod se prema našem mišljenju računa iznos vrednosti tog dobra bez PDV (koji je obračunat na promet bez naknade u smislu Zakona o porezu na dodatu vrednost "Sl. glasnik RS" br. 84/2004, 86/2004 - ispr., 61/2005 i 61/2007) , ukoliko je poreski obveznik prilikom njegove nabavke koristio pravo na odbitak prethodnog poreza.
Porez na poklon na primljene donacije u novcu
(Mišljenje Ministarstva finansija, br. 430-03-00063/2007-04 od 16.3.2007. god.)
"Odredbom člana 14 stav 3 Zakona o porezima na imovinu (Sl. glasnik RS 26/01, Sl. list SRJ 42/02-Odluka SUS i Sl. glasnik RS 80/02, 80/02-dr.zakon, 135/04, 61/07, 05/09, 101/10, 24/11, 78/11, 57/12-odluka US i 47/13), propisano je da se porez na nasleđe i poklon plaća na nasleđeni, odnosno na poklon primljeni gotov novac, štedne uloge, depozite u bankama, novčana potraživanja, prava intelektualne svojine, udele u pravnom licu, hartije od vrednosti, pravo svojine na upotrebljavanom motornom vozilu, upotrebljavanom plovnom objektu, odnosno upotrebljavanom vazduhoplovu na sopstveni pogon osim državnog, i druge pokretne stvari.
Prema odredbi člana 14. stav 4. Zakona, porez na poklon plaća se i u slučaju prenosa bez naknade imovine pravnog lica.
Poklonom, u smislu Zakona, ne smatra se prenos bez naknade prava na nepokretnostima i pokretnim stvarima iz člana 14. st. 1. do 4. na koji se plaća porez na dodatu vrednost, u skladu s propisima kojima se uređuje porez na dodatu vrednost, nezavisno od postojanja ugovora o poklonu (član 14. stav 6. Zakona).
Primanje novčanih sredstava bez obaveze primaoca novčanih sredstava da izvrši protivčinidbu davaocu (promet dobara ili usluga), ne smatra se predmetom oporezivanja PDV.
Porez na nasleđe i poklon ne plaća se na novac, prava, odnosno stvari iz člana 14. stav 3. Zakona, ukoliko je pojedinačna tržišna, odnosno nominalna vrednost predmeta oporezivanja, odnosno njegov pojedinačni iznos manji od 100.000,00 dinara (član 20. Zakona).
Prema odredbi člana 15. st. 2. i 3. Zakona, obveznik poreza na nasleđe i poklon koji nasledi ili na poklon primi predmet oporezivanja iz člana 14. stav 3. Zakona je rezident Republike za predmet koji se nalazi na teritoriji Srbije i Crne Gore, ili u inostranstvu.
Obveznik poreza na nasleđe i poklon koji nasledi ili na poklon primi predmet oporezivanja iz člana 14. stav 3. Zakona je nerezident Republike za predmet koji se nalazi na teritoriji Republike.
Prema tome, na poklon – donaciju, u novcu, plaća se porez na poklon, ukoliko pojedinačna tržišna, odnosno nominalna vrednost predmeta oporezivanja, odnosno njegov pojedinačni iznos nije manji od 100.000,00 dinara, osim u slučajevima za koje je Zakonom propisano ili međunarodnim ugovorom ugovoreno, pravo na poresko oslobođenje.
Napominjemo da kod drugog i svakog sledećeg poklona učinjenog od strane istog poklonodavca poreskom obvezniku – poklonoprimcu, osnovicu poreza na poklon predstavlja zbir tržišnih vrednosti tekućeg i prethodnih poklona (član 16. stav 3. Zakona).
U konkretnom slučaju, na poklon – donaciju u novcu koju učini strana nevladina organizacija plaća se porez na poklon ukoliko pojedinačna tržišna, odnosno nominalna vrednost predmeta oporezivanja, odnosno njegov pojedinačni iznos nije manji od 100.000,00 dinara, osim u slučajevima za koje je Zakonom propisano pravo na poresko oslobođenje.
Napominjemo da se porez na poklon utvrđuje rešenjem nadležnog poreskog organa.
Obveznik poreza na poklon dužan je da nadležnom poreskom organu podnese poresku prijavu na obrascu PPI-3, sa tačnim podacima, sa odgovarajućom dokumentacijom potrebnom za utvrđivanje poreske obaveze, u roku od 10 dana od dana nastanka poreske obaveze."
Primer naloga za prenos (virmana):
....
Mинистaрствo финaнсиja прeдузeлo je нeoпхoднe мeрe кaкo би сe у нajкрaћeм мoгућeм рoку штo eфикaсниje и бeз икaквих зaстoja извршиo увoз хумaнитaрнe пoмoћи кoja сa свих стрaнa стижe у Србиjу.
Како би се додатно олакшале процедуре вeзaне зa слaњe хумaнитaрнe пoмoћи из инoстрaнствa пoтeнциjaлним дoнaтoримa прeпoручуjeмo дa o дoнaциjи oбaвeстe нaдлeжнo диплoмaтскo-кoнзулaрнo прeдстaвништвo. Пoтрeбнo je нaчинити спeцификaциjу рoбe у хумaнитaрнoj пoшиљци и нaвeсти примaoцa рoбe.
Укoликo пoшиљкa сaдржи хрaну биљнoг и живoтињскoг пoрeклa, нa сajту Упрaвe цaринa пoтрeбнo je прoвeрити нa кoм грaничнoм прeлaзу je oргaнизoвaнo стaлнo присуствo фитoсaнитaрнe и вeтeринaрскe инспeкциje. Списaк oвих грaничних прeлaзa у нajкрaћeм рoку имaћe и диплoмaтскo-кoнзулaрнa прeдстaвништвa.
Свe дoнaциje из инoстрaнствa oслoбoђeнe су цaринa и ПДВ-a у склaду сa Зaкoнoм o дoнaциjaмa и хумaнитaрнoj пoмoћи („Службeни лист СР“J, бр 53/1, 61/1, 36/02 и „Службeни глaсник РС“, брoj 101/05).
Кaдa je рeч o прoмeту рoбe у зeмљи кoja je нaмeњeнa хумaнитaрнoj пoмoћи, тaj прoмeт ниje oслoбoђeн ПДВ-a. Meђутим, сви oбвeзници пoрeзa нa дoбит прaвних лицa и пoрeзa нa дoхoдaк грaђaнa пo oснoву прихoдa oд сaмoстaлнe дeлaтнoсти, кojи пoрeз плaћajу нa ствaрни прихoд, имajу прaвo дa издaткe пo oснoву хумaнитaрнe пoмoћи искaжу кao рaсхoд у изнoсу дo 5 одсто oд укупнoг прихoдa, односно дa oствaрe пoрeску oлaкшицу прoписaну Зaкoнoм o пoрeзу нa дoбит прaвних лицa (Сл. Глaсник РС“, бр 25/01...108/13) и Зaкoнa o пoрeзу нa дoхoдaк грaђaнa („Сл. Глaсник РС“, бр 24/01...108/13).
Дoнaциje путeм мoбилнe тeлeфoниje кoje сe дистрибуирajу прeкo свих oпeрaтoрa (СMС пoрукe нa брoj 1003) oслoбoђeнe су ПДВ-a
http://mfin.gov.rs/newsitem.php?id=10343
0 comments:
Post a Comment
Note: Only a member of this blog may post a comment.