(Mišljenje Ministarstva finansija, br. 430-00-163/2018-04 od 6.9.2018. god.)
Izdavanje racuna iz clana 42. Zakona o PDV-u i evidentiranje preko fiskalne kase uzimanja dobara iz svog maloprodajnog objekta
a) Da li se izdaje račun iz člana 42. Zakona o porezu na
dodatu vrednost u slučaju uzimanja dobara za poslovne svrhe
obveznika PDV, kao i da li se interni računi koje izdaje
obveznik PDV za isporuke dobara između svojih poslovnih
celina smatraju računima u smislu člana 28. stav 2. tačka
1) Zakona o PDV?
b) Kada privredni subjekt iz svog maloprodajnog objekta,
u konkretnom slučaju pumpe, uzima dobra (naftu i naftne
derivate) u poslovne svrhe, odnosno u cilju obavljanja
delatnosti, da li je dužan da takvo uzimanje dobara
evidentira preko fiskalne kase?
a) Sa aspekta Zakona o porezu na dodatu vrednost
Odredbom člana 3. Zakona o porezu na dodatu vrednost
(„Službeni glasnik PC“, br. 84/04, 86/04 − ispravka, 61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 68/14 − dr. zakon, 142/14, 83/15, 108/16, 113/17 i 30/18, u daljem tekstu: Zakon) propisano je da su predmet oporezivanja PDV isporuka dobara i pružanje usluga (u daljem tekstu: promet dobara i usluga) koje poreski obveznik izvrši u Republici uz naknadu, u okviru obavljanja delatnosti, kao i uvoz dobara u Republiku.
Promet dobara, u smislu ovog zakona, je prenos prava
raspolaganja na telesnim stvarima (u daljem tekstu: dobra) licu koje tim dobrima može raspolagati kao vlasnik, ako ovim zakonom nije drukčije određeno (član 4. stav 1. Zakona)
Prema odredbi člana 42. stav 1. Zakona, obveznik je dužan da
izda račun za svaki promet dobara i usluga.
U skladu sa navedenim zakonskim odredbama, obveznik
PDV koji vrši promet dobara ili usluga drugom obvezniku PDV
dužan je da za izvršeni promet izda račun.
Međutim, kada se radi o uzimanju dobara za poslovne svrhe obveznika PDV, koje se ne smatra prometom dobara u skladu sa Zakonom, u tom slučaju ne izdaje se račun iz člana 42. Zakona. Pored toga, ako obveznik PDV za isporuke dobara između svojih poslovnih celina izdaje interne račune, takvi računi, u skladu sa odredbom člana 26. Pravilnika o određivanju slučajeva u kojima nema obaveze izdavanja računa i o računima kod kojih se mogu izostaviti pojedini podaci („Službeni glasnik PC“, br. 123/12, 86/15 i 52/18), ne smatraju se računima u smislu člana 28. stav 2. tačka 1) Zakona. U internim računima ne iskazuje se PDV.
b) Sa aspekta Zakona o fiskalnim kasama
Odredbom člana 3. st. 1. i 2. Zakona o fiskalnim kasama
(„Službeni glasnik PC“, br. 135/04 i 93/12, u daljem tekstu: Zakon) propisano je da je lice koje je upisano u odgovarajući registar i koji obavlja promet dobara na malo, odnosno pruža usluge fizičkim licima, dužno da vrši evidentiranje svakog pojedinačno ostvarenog prometa preko fiskalne kase.
Obaveza evidentiranja prometa preko fiskalne kase postoji i u slučaju kada se usluga pruža fizičkom licu, a naknadu za pružene usluge snosi pravno lice, odnosno preduzetnik, i to nezavisno od načina plaćanja (gotovina, ček, kartica i bezgotovinsko plaćanje).
Stavom 3. navedenog člana Zakona propisano je da se obaveza ne odnosi na poljoprivrednog proizvođača koji na pijačnim tezgama i sličnim objektima prodaje poljoprivredne proizvode, uključujući i preduzetnika koji plaća porez na prihode od samostalne delatnosti na paušalno utvrđeni prihod koji se bavi proizvodnom delatnošću, a y okviru proizvodne delatnosti prodaje sopstvene proizvode, odnosno pruža usluge fizičkim licima, kao i na bankarske organizacije, osiguravajuće organizacije, PTT i javna preduzeća koja naknadu za prodata dobra, odnosno pružene usluge fizičkim licima naplaćuju ispostavljanjem računa o obračunu potrošnje preko mernih instrumenata (grejanje, gas, telefon, električna energija, voda i dr.).
Uredbom o određivanju delatnosti kod čijeg obavljanja
ne postoji obaveza evidentiranja prometa preko fiskalne kase
(„Službeni glasnik PC“, br. 61/10, 101/10, 94/11, 83/12, 59/13 i 100/14, u daljem tekstu: Uredba) propisane su delatnosti kod čijeg obavljanja ne postoji obaveza evidentiranja ostvarenog prometa preko fiskalne kase.
Prema tome, imajući u vidu da delatnost trgovine na
malo naftom i naftnim derivatima nije izuzeta od obaveze
evidentiranja prometa preko fiskalne kase navedenim članom
Zakona, kao ni navedenom Uredbom, promet koji privredni subjekt ostvari prodajom dobara (nafte i naftnih derivata) fizičkim licima i drugim privrednim subjektima dužan je da evidentira preko fiskalne kase, bez obzira da li se naplata vrši gotovinski ili bezgotovinskom uplatom na račun privrednog subjekta koji se bavi prometom dobara (nafte i naftnih derivata) na malo.
Međutim, kada privredni subjekt iz svog maloprodajnog
objekta, u konkretnom slučaju pumpe, uzima dobra (naftu i naftne derivate) u poslovne svrhe, odnosno u cilju obavljanja delatnosti, prema našem mišljenju, takvo uzimanje dobara u cilju obavljanja delatnosti nije dužan da evidentira preko fiskalne kase, s obzirom da se ovakvo uzimanje dobara ne smatra prometom u smislu člana 3. Zakona.
Takođe, iz prethodno navedenog proizilazi da je
privredni subjekt dužan da za tako uzeta dobra izvrši razduženjemaloprodajnog objekta i internim računom zaduži mesto troška u privrednom subjektu po nabavnoj ceni, u skladu sa propisima koji regulišu oblast računovodstva i revizije.
Izdavanje racuna iz clana 42. Zakona o PDV-u i evidentiranje preko fiskalne kase uzimanja dobara iz svog maloprodajnog objekta
a) Da li se izdaje račun iz člana 42. Zakona o porezu na
dodatu vrednost u slučaju uzimanja dobara za poslovne svrhe
obveznika PDV, kao i da li se interni računi koje izdaje
obveznik PDV za isporuke dobara između svojih poslovnih
celina smatraju računima u smislu člana 28. stav 2. tačka
1) Zakona o PDV?
b) Kada privredni subjekt iz svog maloprodajnog objekta,
u konkretnom slučaju pumpe, uzima dobra (naftu i naftne
derivate) u poslovne svrhe, odnosno u cilju obavljanja
delatnosti, da li je dužan da takvo uzimanje dobara
evidentira preko fiskalne kase?
a) Sa aspekta Zakona o porezu na dodatu vrednost
Odredbom člana 3. Zakona o porezu na dodatu vrednost
(„Službeni glasnik PC“, br. 84/04, 86/04 − ispravka, 61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 68/14 − dr. zakon, 142/14, 83/15, 108/16, 113/17 i 30/18, u daljem tekstu: Zakon) propisano je da su predmet oporezivanja PDV isporuka dobara i pružanje usluga (u daljem tekstu: promet dobara i usluga) koje poreski obveznik izvrši u Republici uz naknadu, u okviru obavljanja delatnosti, kao i uvoz dobara u Republiku.
Promet dobara, u smislu ovog zakona, je prenos prava
raspolaganja na telesnim stvarima (u daljem tekstu: dobra) licu koje tim dobrima može raspolagati kao vlasnik, ako ovim zakonom nije drukčije određeno (član 4. stav 1. Zakona)
Prema odredbi člana 42. stav 1. Zakona, obveznik je dužan da
izda račun za svaki promet dobara i usluga.
U skladu sa navedenim zakonskim odredbama, obveznik
PDV koji vrši promet dobara ili usluga drugom obvezniku PDV
dužan je da za izvršeni promet izda račun.
Međutim, kada se radi o uzimanju dobara za poslovne svrhe obveznika PDV, koje se ne smatra prometom dobara u skladu sa Zakonom, u tom slučaju ne izdaje se račun iz člana 42. Zakona. Pored toga, ako obveznik PDV za isporuke dobara između svojih poslovnih celina izdaje interne račune, takvi računi, u skladu sa odredbom člana 26. Pravilnika o određivanju slučajeva u kojima nema obaveze izdavanja računa i o računima kod kojih se mogu izostaviti pojedini podaci („Službeni glasnik PC“, br. 123/12, 86/15 i 52/18), ne smatraju se računima u smislu člana 28. stav 2. tačka 1) Zakona. U internim računima ne iskazuje se PDV.
b) Sa aspekta Zakona o fiskalnim kasama
Odredbom člana 3. st. 1. i 2. Zakona o fiskalnim kasama
(„Službeni glasnik PC“, br. 135/04 i 93/12, u daljem tekstu: Zakon) propisano je da je lice koje je upisano u odgovarajući registar i koji obavlja promet dobara na malo, odnosno pruža usluge fizičkim licima, dužno da vrši evidentiranje svakog pojedinačno ostvarenog prometa preko fiskalne kase.
Obaveza evidentiranja prometa preko fiskalne kase postoji i u slučaju kada se usluga pruža fizičkom licu, a naknadu za pružene usluge snosi pravno lice, odnosno preduzetnik, i to nezavisno od načina plaćanja (gotovina, ček, kartica i bezgotovinsko plaćanje).
Stavom 3. navedenog člana Zakona propisano je da se obaveza ne odnosi na poljoprivrednog proizvođača koji na pijačnim tezgama i sličnim objektima prodaje poljoprivredne proizvode, uključujući i preduzetnika koji plaća porez na prihode od samostalne delatnosti na paušalno utvrđeni prihod koji se bavi proizvodnom delatnošću, a y okviru proizvodne delatnosti prodaje sopstvene proizvode, odnosno pruža usluge fizičkim licima, kao i na bankarske organizacije, osiguravajuće organizacije, PTT i javna preduzeća koja naknadu za prodata dobra, odnosno pružene usluge fizičkim licima naplaćuju ispostavljanjem računa o obračunu potrošnje preko mernih instrumenata (grejanje, gas, telefon, električna energija, voda i dr.).
Uredbom o određivanju delatnosti kod čijeg obavljanja
ne postoji obaveza evidentiranja prometa preko fiskalne kase
(„Službeni glasnik PC“, br. 61/10, 101/10, 94/11, 83/12, 59/13 i 100/14, u daljem tekstu: Uredba) propisane su delatnosti kod čijeg obavljanja ne postoji obaveza evidentiranja ostvarenog prometa preko fiskalne kase.
Prema tome, imajući u vidu da delatnost trgovine na
malo naftom i naftnim derivatima nije izuzeta od obaveze
evidentiranja prometa preko fiskalne kase navedenim članom
Zakona, kao ni navedenom Uredbom, promet koji privredni subjekt ostvari prodajom dobara (nafte i naftnih derivata) fizičkim licima i drugim privrednim subjektima dužan je da evidentira preko fiskalne kase, bez obzira da li se naplata vrši gotovinski ili bezgotovinskom uplatom na račun privrednog subjekta koji se bavi prometom dobara (nafte i naftnih derivata) na malo.
Međutim, kada privredni subjekt iz svog maloprodajnog
objekta, u konkretnom slučaju pumpe, uzima dobra (naftu i naftne derivate) u poslovne svrhe, odnosno u cilju obavljanja delatnosti, prema našem mišljenju, takvo uzimanje dobara u cilju obavljanja delatnosti nije dužan da evidentira preko fiskalne kase, s obzirom da se ovakvo uzimanje dobara ne smatra prometom u smislu člana 3. Zakona.
Takođe, iz prethodno navedenog proizilazi da je
privredni subjekt dužan da za tako uzeta dobra izvrši razduženjemaloprodajnog objekta i internim računom zaduži mesto troška u privrednom subjektu po nabavnoj ceni, u skladu sa propisima koji regulišu oblast računovodstva i revizije.
0 comments:
Post a Comment
Note: Only a member of this blog may post a comment.