(Мишљење Министарства финансија, бр. 430-00-623/2018-04 од 09.01.2019. год.)
Према члану 13. став 1. Закона о порезу на доходак грађана („Службени гласник РС“, бр. 24/01, 80/02, 80/02 − др. закон, 135/04, 62/06, 65/06 − исправка, 31/09, 44/09, 18/10, 50/11, 91/11 − УС, 93/12, 114/12 − УС, 47/13, 48/13 − исправка, 108/13, 57/14, 68/14 − др. закон, 112/15, 113/17 и 95/18, у даљем тексту: Закон), под зарадом, у смислу тог закона, сматра се зарада која се остварује по основу радног односа, дефинисана законом којим се уређују радни односи и друга примања запосленог.
Зарадом, у смислу овог закона, сматрају се и примања у облику бонова, хартија од вредности, осим акција стечених у поступку својинске трансформације, новчаних потврда, робе, као и примања остварена чињењем или пружањем погодности, опраштањем дуга, као и покривањем расхода обвезника новчаном надокнадом или непосредним плаћањем (члан 14. став 1. Закона).
Одредбом члана 18. став 1. тачка 7) Закона прописано је
пореско ослобођење за примања запосленог по основу солидарне помоћи за случај болести, здравствене рехабилитације или инвалидности запосленог или члана његове породице − до 38.370 динара.
Остваривање права на солидарну помоћ ближе је уређено
Правилником о остваривању права на пореска изузимања за примања по основу помоћи због уништења или оштећена имовине, организоване социјалне и хуманитарне помоћи, стипендија и кредита ученика и студената, хранарина спортиста аматера и права на пореско ослобођење за примања по основу солидарне помоћи за случај болести („Службени гласник РС”, бр. 31/01 и 5/05, у даљем тексту: Правилник).
Према одредбама члана 10. Правилника, пореско ослобођење за примања по основу солидарне помоћи за случај болести, коју исплаћује послодавац за запосленог или члана његове породице, може се остварити:
1) за случај болести − ако на основу медицинске
документације, издате од стране референтне здравствене установе, односно лекарске комисије или од изабраног лекара и лекара одговарајуће специјалности, коју је дужан да поднесе запослени за себе или за члана његове породице, неспорно произлази:
(1) да се ради о болести која изискује веће трошкове
у поступку дијагностицирања (снимање скенером, магнетна
резонанца, лекарски прегледи и др.), односно веће трошкове лечења (оперативни захвати, лекови и др.) или санирања, односно одржавања здравственог стања и радне способности (ортопедска и друга помагала и др.);
(2) да је у поступку излечења, односно санирања болести
(постоперативни период код ортопедских, срчаних и других
операција, санирање других здравствених обољења, инвалидност и др.) неопходна медицинска рехабилитација у амбулантнополиклиничкој или стационарној установи, која се не може обезбедити, односно финансирати из средстава обавезног здравственог осигурања;
2) за случај здравствене рехабилитације − упућивањем
запослених, изложених посебним здравственим ризицима на раду, хронично преморених и физички исцрпљених, на здравственопревентивни одмор и на рану рехабилитацију, у циљу заштите здравља и спречавања професионалних обољења, у складу са прописима који уређују здравствену заштиту и заштиту на раду;
3) за случај инвалидности − ако инвалидност (губитак или
трајно смањење способности за рад), која је утврђена од стране надлежног органа решењем о инвалидности, захтева повећане трошкове у функцији одржавања здравствених, професионалних и радних способности.
Чланом 11. став 1. Правилника прописано је да се исплата
солидарне помоћи за случај болести, уз прописано пореско
ослобођење, може вршити ако је основ за давање такве помоћи садржан у колективном уговору, односно другом општем акту послодавца и ако је о давању помоћи донета одлука надлежног органа послодавца.
Одредбом члана 13. став 1. Закона о доприносима за
обавезно социјално осигурање („Службени гласник РС“, бр. 84/04, 61/05, 62/06, 5/09, 52/11, 101/11, 47/13, 108/13, 57/14, 68/14 − др. закон, 112/15, 113/17 и 95/18, у даљем тексту: Закон о доприносима) прописано је да основица доприноса за запослене и за послодавце је зарада, односно плата и накнада зараде, односно плате у складу са законом који уређује радне односе, општим актом и уговором о раду, односно решењем надлежног органа.
Одредбом члана 105. став 1. Закона о раду („Службени
гласник РС”, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17 − УС, 113/17 и 95/18 − др. пропис) прописано је да се зарада из члана 104. став 1. тог закона састоји од зараде за обављени рад и време проведено на раду, зараде но основу доприноса запосленог пословном успеху послодавца (награде, бонуси и сл.) и других примања по основу радног односа, у складу са општим актом и уговором о раду.
Под зарадом сматра се зарада која садржи порез и доприносе који се плаћају из зараде (став 2. тог члана Закона о раду). Под зарадом се сматрају сва примања из радног односа, осим примања из члана 14, члана 42. став 3. тач. 4) и 5), члана 118. тач. 1) до 4), члана 119, члана
120. тачка 1) и члана 158. овог закона (став 3. члана 105. Закона о раду).
Сагласно члану 120. тачка 1) Закона о раду, општим актом
односно уговором о раду може да се утврди право на јубиларну награду и солидарну помоћ.
Сагласно наведеном, не плаћа се порез на доходак грађана
на зараде на примања запослених по основу солидарне помоћи само за случај болести, здравствене рехабилитације или инвалидности запосленог или члана његове породице, уколико су испуњени услови из члана 18. став 1. тачка 7) Закона и чл. 10. и 11. Правилника.
С тим у вези, у случају када послодавац врши давање запосленом које се општим актом код послодавца карактерише као солидарна помоћ, уколико то није солидарна помоћ за случај болести, здравствене рехабилитације или инвалидности запосленог или члана његове породице сагласно одредбама члана 18. став 1. тачка 7) Закона и чл. 10. и 11. Правилника, такво примање запосленог у целости има карактер зараде и предмет је опорезивања порезом на доходак грађана на зараду.
Поред тога, како је одредбом члана 13. став 1. Закона о
доприносима прописано да је основица доприноса за запослене и за послодавце зарада, односно плата и накнада зараде, односно плате у складу са законом који уређује радне односе − општим актом и уговором о раду, односно решењем надлежног органа, као и да се према Закону о раду (члан 105. став 3. тог закона) под зарадом сматрају сва примања из радног односа, осим, поред осталог, солидарне помоћи као другог примања из члана 120. тачка 1) тог закона, сматрамо да у случају када послодавац врши давање запосленом које по својој суштини одговара појму солидарне помоћи сагласно прописима којима се уређују радни односи, не постоји обавеза обрачунавања и плаћања доприноса за обавезно социјално осигурање на примање по основу солидарне помоћи.
---------------
Obracunavanje i placanje poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje po osnovu solidarne pomoci koju poslodavac isplacuje zaposlenima u utvrdjenom iznosu, saglasno posebnom kolektivnom ugovoru
(Misljenje Ministarstva finansija, br. 430-00-623/2018-04 od 09.01.2019. god.)
Obračunavanje i plaćanje poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje po osnovu solidarne pomoći koju poslodavac isplaćuje zaposlenima u utvrđenom iznosu, saglasno posebnom kolektivnom ugovoru
(Mišljenje Ministarstva finansija, br. 430-00-623/2018-04 od 09.01.2019. god.)
0 comments:
Post a Comment
Note: Only a member of this blog may post a comment.