основу које послодавац књижи обавезу и врши исплату
накнаде трошкова за долазак и одлазак са рада запосленима,
признавања расхода по том основу у пореском билансу, као
и порески третман исплате предметне накнаде запосленима
(Мишљење Министарства финансија, бр. 011-00-12/2019-04 од 01.02.2019. год.)
Одредбама члана 7. став 1. Закона о рачуноводству
(„Службени гласник РС”, бр. 62/13 и 30/18, у даљем тексту: Закон) прописано је да правна лица, односно предузетници општим актом, у складу са овим законом, уређују организацију рачуноводства на начин који омогућава свеобухватно евидентирање, као и спречавање и откривање погрешно евидентираних пословних промена,
уређују интерне рачуноводствене контролне поступке, утврђују рачуноводствене политике, одређују лица која су одговорна за законитост и исправност настанка пословне промене и састављање и контролу рачуноводствених исправа о пословној промени, уређују кретање рачуноводствених исправа и утврђују рокове за њихово
достављање на даљу обраду и књижење у пословним књигама.
Сагласно члану 8. ст. 1. и 2. Закона, књижење пословних
промена на рачунима имовине, обавеза и капитала, приходима и расходима врши се на основу веродостојних рачуноводствених исправа.
Рачуноводствена исправа представља писани документ
или електронски запис о насталој пословној промени, која обухвата све податке потребне за књижење у пословним књигама тако да се из рачуноводствене исправе недвосмислено може сазнати основ, врста и садржај пословне промене.
Веродостојном рачуноводственом исправом, у смислу
члана 9. став 1. Закона, сматра се рачуноводствена исправа која је потпуна, истинита, рачунски тачна и приказује пословну промену.
Рачуноводствена исправа, састављена као електронски запис, треба да садржи потпис или другу идентификациону ознаку одговорног лица, односно лица овлашћеног за издавање рачуноводствене исправе, односно електронски потпис у складу са законом.
Одредбом члана 7а тачка 1) Закона о порезу на добит
правних лица („Службени гласник РС“, бр. 25/01, 80/02, 80/02 − др. закон, 43/03, 84/04, 18/10, 101/11, 119/12, 47/13, 108/13, 68/14 − др. закон, 142/14, 91/15 − аутентично тумачење, 112/15, 113/17 и 95/18) прописано је да се на терет расхода не признају трошкови који се не могу документовати.
Одредбом члана 18. став 1. тачка 1) Закона о порезу на
доходак грађана („Службени гласник РС”, бр. 24/01, 80/02, 80/02 − др. закон, 135/04, 62/06, 65/06 − исправка, 31/09, 44/09, 18/10, 50/11, 91/11 − УС, 93/12, 114/12 − УС, 47/13, 48/13 − исправка, 108/13, 57/14, 68/14 − др. закон, 112/15, 113/17 и 95/18) прописано је да се не плаћа порез на зараде на примања запосленог од послодавца по основу накнаде трошкова превоза за долазак и одлазак са рада − до висине цене месечне превозне карте у јавном саобраћају, односно до висине стварних трошкова превоза, а највише до 3.914 динара месечно.
Имајући у виду наведено, указујемо да је у складу са напред наведеним одредбама закона правно лице (послодавац) у обавези да уреди организацију рачуноводства на начин који омогућава свеобухватно евидентирање, као и спречавање и откривање погрешно
евидентираних пословних промена, уреди интерне рачуноводствене контролне поступке, утврди рачуноводствене политике, одреди лица која су одговорна за законитост и исправност настанка пословне промене и састављање и контролу рачуноводствених исправа о пословној промени, уреди кретање рачуноводствених
исправа и утврди рокове за њихово достављање на даљу обраду и књижење у пословним књигама, јер уколико послодавац нема веродостојне исправе на основу којих доказује да је на адекватан начин надокнадио трошак запосленог за одлазак и долазак са рада (нпр. рачун за куповину месечне претплатне карте, дневне карте или
карте за једну вожњу у јавном превозу, рачун за гориво у случају коришћења сопственог возила и сл.), ти трошкови му се не могу признати као расход.
У случају да се накнада за долазак и одлазак са рада не
документује веродостојном рачуноводственом исправом, исплате запосленима на име накнаде трошкова за долазак и одлазак са рада сматрају се недокументованим трошковима у смислу члана 7а тачка 1) Закона о порезу на добит правних лица.
Такође, на исплате запосленима се може применити члан 18. став 1. тачка 1) Закона о порезу на доходак грађана само у случају када се такве исплате могу документовати одговарајућом веродостојном рачуноводственом исправом.
Одредбама члана 3. Закона о порезу на додату вредност
(„Службени гласник РС”, бр. 84/04, 86/04 − исправка, 61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 68/14 − др. закон, 142/14, 83/15, 108/16, 113/17 и 30/18, у даљем тексту: Закон о ПДВ) прописано је да су предмет опорезивања ПДВ испорука добара и пружање услуга (у даљем тексту: промет добара и услуга) које порески обвезник изврши у
Републици уз накнаду, у оквиру обављања делатности, као и увоз добара у Републику.
Промет добара, у смислу овог закона, а у складу са одредбом члана 4. став 1. Закона о ПДВ, је пренос права располагања на телесним стварима (у даљем тексту: добра) лицу које тим добрима може располагати као власник, ако овим законом није друкчије одређено.
Промет услуга, у смислу овог закона, су сви послови и радње у оквиру обављања делатности који нису промет добара из члана 4. овог закона (члан 5. став 1. Закона о ПДВ).
Према одредби члана 5. став 3. тачка 2) Закона о ПДВ,
прометом услуга, у смислу овог закона, сматра се и пружање услуга уз накнаду на основу прописа или другог акта државних органа, органа територијалне аутономије или локалне самоуправе.
У складу са наведеним законским одредбама, исплата
накнаде трошкова за долазак и одлазак са рада, од стране послодавца запосленом, није предмет опорезивања ПДВ, независно од тога да ли послодавац поседује доказ да је запослени искористио примљена новчана средства у сврху плаћања накнаде за превоз.
накнаде трошкова за долазак и одлазак са рада запосленима,
признавања расхода по том основу у пореском билансу, као
и порески третман исплате предметне накнаде запосленима
(Мишљење Министарства финансија, бр. 011-00-12/2019-04 од 01.02.2019. год.)
Одредбама члана 7. став 1. Закона о рачуноводству
(„Службени гласник РС”, бр. 62/13 и 30/18, у даљем тексту: Закон) прописано је да правна лица, односно предузетници општим актом, у складу са овим законом, уређују организацију рачуноводства на начин који омогућава свеобухватно евидентирање, као и спречавање и откривање погрешно евидентираних пословних промена,
уређују интерне рачуноводствене контролне поступке, утврђују рачуноводствене политике, одређују лица која су одговорна за законитост и исправност настанка пословне промене и састављање и контролу рачуноводствених исправа о пословној промени, уређују кретање рачуноводствених исправа и утврђују рокове за њихово
достављање на даљу обраду и књижење у пословним књигама.
Сагласно члану 8. ст. 1. и 2. Закона, књижење пословних
промена на рачунима имовине, обавеза и капитала, приходима и расходима врши се на основу веродостојних рачуноводствених исправа.
Рачуноводствена исправа представља писани документ
или електронски запис о насталој пословној промени, која обухвата све податке потребне за књижење у пословним књигама тако да се из рачуноводствене исправе недвосмислено може сазнати основ, врста и садржај пословне промене.
Веродостојном рачуноводственом исправом, у смислу
члана 9. став 1. Закона, сматра се рачуноводствена исправа која је потпуна, истинита, рачунски тачна и приказује пословну промену.
Рачуноводствена исправа, састављена као електронски запис, треба да садржи потпис или другу идентификациону ознаку одговорног лица, односно лица овлашћеног за издавање рачуноводствене исправе, односно електронски потпис у складу са законом.
Одредбом члана 7а тачка 1) Закона о порезу на добит
правних лица („Службени гласник РС“, бр. 25/01, 80/02, 80/02 − др. закон, 43/03, 84/04, 18/10, 101/11, 119/12, 47/13, 108/13, 68/14 − др. закон, 142/14, 91/15 − аутентично тумачење, 112/15, 113/17 и 95/18) прописано је да се на терет расхода не признају трошкови који се не могу документовати.
Одредбом члана 18. став 1. тачка 1) Закона о порезу на
доходак грађана („Службени гласник РС”, бр. 24/01, 80/02, 80/02 − др. закон, 135/04, 62/06, 65/06 − исправка, 31/09, 44/09, 18/10, 50/11, 91/11 − УС, 93/12, 114/12 − УС, 47/13, 48/13 − исправка, 108/13, 57/14, 68/14 − др. закон, 112/15, 113/17 и 95/18) прописано је да се не плаћа порез на зараде на примања запосленог од послодавца по основу накнаде трошкова превоза за долазак и одлазак са рада − до висине цене месечне превозне карте у јавном саобраћају, односно до висине стварних трошкова превоза, а највише до 3.914 динара месечно.
Имајући у виду наведено, указујемо да је у складу са напред наведеним одредбама закона правно лице (послодавац) у обавези да уреди организацију рачуноводства на начин који омогућава свеобухватно евидентирање, као и спречавање и откривање погрешно
евидентираних пословних промена, уреди интерне рачуноводствене контролне поступке, утврди рачуноводствене политике, одреди лица која су одговорна за законитост и исправност настанка пословне промене и састављање и контролу рачуноводствених исправа о пословној промени, уреди кретање рачуноводствених
исправа и утврди рокове за њихово достављање на даљу обраду и књижење у пословним књигама, јер уколико послодавац нема веродостојне исправе на основу којих доказује да је на адекватан начин надокнадио трошак запосленог за одлазак и долазак са рада (нпр. рачун за куповину месечне претплатне карте, дневне карте или
карте за једну вожњу у јавном превозу, рачун за гориво у случају коришћења сопственог возила и сл.), ти трошкови му се не могу признати као расход.
У случају да се накнада за долазак и одлазак са рада не
документује веродостојном рачуноводственом исправом, исплате запосленима на име накнаде трошкова за долазак и одлазак са рада сматрају се недокументованим трошковима у смислу члана 7а тачка 1) Закона о порезу на добит правних лица.
Такође, на исплате запосленима се може применити члан 18. став 1. тачка 1) Закона о порезу на доходак грађана само у случају када се такве исплате могу документовати одговарајућом веродостојном рачуноводственом исправом.
Одредбама члана 3. Закона о порезу на додату вредност
(„Службени гласник РС”, бр. 84/04, 86/04 − исправка, 61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 68/14 − др. закон, 142/14, 83/15, 108/16, 113/17 и 30/18, у даљем тексту: Закон о ПДВ) прописано је да су предмет опорезивања ПДВ испорука добара и пружање услуга (у даљем тексту: промет добара и услуга) које порески обвезник изврши у
Републици уз накнаду, у оквиру обављања делатности, као и увоз добара у Републику.
Промет добара, у смислу овог закона, а у складу са одредбом члана 4. став 1. Закона о ПДВ, је пренос права располагања на телесним стварима (у даљем тексту: добра) лицу које тим добрима може располагати као власник, ако овим законом није друкчије одређено.
Промет услуга, у смислу овог закона, су сви послови и радње у оквиру обављања делатности који нису промет добара из члана 4. овог закона (члан 5. став 1. Закона о ПДВ).
Према одредби члана 5. став 3. тачка 2) Закона о ПДВ,
прометом услуга, у смислу овог закона, сматра се и пружање услуга уз накнаду на основу прописа или другог акта државних органа, органа територијалне аутономије или локалне самоуправе.
У складу са наведеним законским одредбама, исплата
накнаде трошкова за долазак и одлазак са рада, од стране послодавца запосленом, није предмет опорезивања ПДВ, независно од тога да ли послодавац поседује доказ да је запослени искористио примљена новчана средства у сврху плаћања накнаде за превоз.
0 comments:
Post a Comment
Note: Only a member of this blog may post a comment.