Poreski tretman prihoda koji fizičko lice, kao osnivač − vlasnik privrednog društva, ostvari po osnovu učešća u dobiti društva

 Poreski tretman prihoda koji fizičko lice, kao osnivač
− vlasnik privrednog društva, ostvari po osnovu učešća u
dobiti društva
Poreski tretman prenosa prava svojine na nepokretnosti
− stanu, umesto isplate novca po osnovu dividende, koji
pravno lice vrši fizičkom licu

Sa stanovišta Zakona o porezu na dohodak građana

Saglasno odredbama čl. 1. i 2. Zakona o porezu na dohodak
građana („Službeni glasnik RS”, br. 24/01, 80/02, 80/02 − dr. zakon,
135/04, 62/06, 65/06 − ispravka, 31/09, 44/09, 18/10, 50/11, 91/11 −
US, 93/12, 114/12 − US, 47/13, 48/13 − ispravka, 108/13, 57/14, 68/14
− dr. zakon, 112/15, 113/17 i 95/18, u daljem tekstu: ZPDG),

porez na dohodak građana, u skladu sa odredbama tog zakona, plaćaju fizička
lica koja ostvaruju dohodak, na prihode iz svih izvora, sem onih
koji su posebno izuzeti tim zakonom.
Predmet oporezivanja porezom na dohodak građana su
određene vrste prihoda, saglasno odredbi člana 3. Zakona, bilo da
su ostvareni u novcu, u naturi, činjenjem ili na drugi način.
Odredbom člana 61. stav 1. tačka 2) ZPDG propisano je da se
prihodom od kapitala smatra dividenda i učešće u dobiti.

Obveznik poreza na prihode od kapitala je fizičko lice
koje ostvaruje te prihode (član 62. ZPDG).

Poresku osnovicu, saglasno članu 63. ZPDG, kao oporezivi
prihod čini novčani ili nenovčani iznos ostvarenog prihoda, a ako
su prihodi od kapitala ostvareni u nenovčanom obliku, vrednost
tih prihoda se utvrđuje prema tržišnoj vrednosti prava, dobara,
odnosno usluga na dan ostvarivanja prihoda.

Stopa poreza na prihode od kapitala iznosi 15% (član 64. ZPDG).

Imajući u vidu navedeno, na prihod koji fizičko lice,
kao osnivač − vlasnik privrednog društva, ostvari po osnovu
učešća u dobiti, koji je isplaćen iz dobiti raspoređene po odluci
odgovarajućeg organa privrednog društva o raspodeli dobiti
saglasno odredbama Zakona o privrednim društvima („Službeni
glasnik RS”, br. 36/11, 99/11, 83/14 − dr. zakon, 5/15, 44/18 i 95/18),
obračunava se i plaća porez na prihode od kapitala, u skladu sa čl.
61. do 64. ZPDG.

Sa stanovišta Zakona o porezima na imovinu

Prema odredbi člana 23. stav 1. tačka 1) Zakona o porezima
na imovinu („Službeni glasnik RS“, br. 26/01, 45/02 − SUS, 80/02,
80/02 − dr. zakon, 135/04, 61/07, 5/09, 101/10, 24/11, 78/11, 57/12 −
US, 47/13, 68/14 − dr. zakon, 95/18 i 99/18 – US, u daljem tekstu:
ZPI),

porez na prenos apsolutnih prava plaća se kod prenosa uz
naknadu prava svojine na nepokretnosti.

Od oporezivanja porezom na prenos apsolutnih prava
izuzima se prenos, odnosno sticanje apsolutnog prava iz čl. 23. i
24. ovog zakona na koji se plaća porez na dodatu vrednost, u skladu
sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost (član 24a
tačka 1) ZPI).

Prema tome, kad pravno lice fizičkom licu prenosi pravo
svojine na nepokretnosti − stanu, umesto isplate novca po osnovu
dividende, taj prenos je predmet oporezivanja porezom na prenos
apsolutnih prava pod uslovom da ne podleže plaćanju poreza na
dodatu vrednost, u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na
dodatu vrednost.

U vezi sa pitanjem koje se odnosi na način isplate dobiti
članovima društva, za davanje odgovora o primeni Zakona o
privrednim društvima nadležno je Ministarstvo privrede.

(Mišljenje Ministarstva finansija, br. 011-00-561/2019-04 od 10.7.2019. god.)